Ima bit da san potro ija
I ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha
I bluesa
svit je tu an, tu nikad neæe bit pravde
za one koji ele samo da ive I rade I ljube,
I smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su ivot I sloboda
Ka roba, koju æe neki moænik prodat
I ove stare melodije bude memorije
Èiste nostalgije,
I ne znan ta mi je
Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom
Sestra I ja, cili umazan slajom
I sve je daleko I tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lip e
I ove kapi ki e ka da apæu: Nikad vi e
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Prièa svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema vi e, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta
I dio mene
Al vrate ga ki e,
I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija I tuga.
Nekad se pitan jel tribalo sve ba tako bit pa mislin,
tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji I pakal I raj
Neki vi i sud, Bo ja pravda
Da presudi I kazni svakog onog gada
eljnog rata I ednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironièno zaista, da citira Krista
Jedan od onih ta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u mije anom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I ba me je tamo donila roda
Da ne mrzin I buden po ten, iskren I odan
A razliku izmeðu zla I dobra
Nisan nauèija ni od fratra, ni hod e, ni popa
A kad su zavladali oni ta su pali s kru ke
Bo ji ljudi su blagoslovili pu ke
Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mr nja
razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek
Povijesti, i ispi e novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.
Zato letin visoko iznad napaæenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore,
ka Suncu, u nebesa di se gu vaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija I vica
Di su sritni ljudi I njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva I slobode
U svit ljubavi me misli vode
I jo uvik virujen da æe na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moæ ivit sretni
Razum, ljubav I znanje izgradit æe raj
I znaj, neæe biti ironije za kraj.
Nostalgiena Video (MV)
Tbf - Nostalgiena Lyrics
We currently do not have these lyrics.
If you would like to submit them, please use the form below.
We currently do not have these lyrics.
If you would like to submit them, please use the form below.
Ima bit da san potro ija
I ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha
I bluesa
svit je tu an, tu nikad neæe bit pravde
za one koji ele samo da ive I rade I ljube,
I smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su ivot I sloboda
Ka roba, koju æe neki moænik prodat
I ove stare melodije bude memorije
Èiste nostalgije,
I ne znan ta mi je
Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom
Sestra I ja, cili umazan slajom
I sve je daleko I tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lip e
I ove kapi ki e ka da apæu: Nikad vi e
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Prièa svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema vi e, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta
I dio mene
Al vrate ga ki e,
I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija I tuga.
Nekad se pitan jel tribalo sve ba tako bit pa mislin,
tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji I pakal I raj
Neki vi i sud, Bo ja pravda
Da presudi I kazni svakog onog gada
eljnog rata I ednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironièno zaista, da citira Krista
Jedan od onih ta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u mije anom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I ba me je tamo donila roda
Da ne mrzin I buden po ten, iskren I odan
A razliku izmeðu zla I dobra
Nisan nauèija ni od fratra, ni hod e, ni popa
A kad su zavladali oni ta su pali s kru ke
Bo ji ljudi su blagoslovili pu ke
Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mr nja
razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek
Povijesti, i ispi e novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.
Zato letin visoko iznad napaæenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore,
ka Suncu, u nebesa di se gu vaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija I vica
Di su sritni ljudi I njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva I slobode
U svit ljubavi me misli vode
I jo uvik virujen da æe na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moæ ivit sretni
Razum, ljubav I znanje izgradit æe raj
I znaj, neæe biti ironije za kraj.
I ono malo suza za navodnit dolinu sevdaha
I bluesa
svit je tu an, tu nikad neæe bit pravde
za one koji ele samo da ive I rade I ljube,
I smiju se svemu ka vicu
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu
Donosit ih na svit di su ivot I sloboda
Ka roba, koju æe neki moænik prodat
I ove stare melodije bude memorije
Èiste nostalgije,
I ne znan ta mi je
Stari s bafima, stara s ogromnom trajnom
Sestra I ja, cili umazan slajom
I sve je daleko I tajno
Znan ni onda nije sve bilo bajno,
al ditetu sve je sjajno i pari mi se puno lip e
I ove kapi ki e ka da apæu: Nikad vi e
Jer sve prolazi, ostaje samo u nama
U srcima , u umu, I foto albumu
Prièa svaka slika, da ne zaboravin nikad
Nasmijana lica nekih starih prika
Nekih nema vi e, ostale su sjene
Mora bit da je s njima nesta
I dio mene
Al vrate ga ki e,
I vitar s juga
Neka stara pisma, nostalgija I tuga.
Nekad se pitan jel tribalo sve ba tako bit pa mislin,
tribalo je bit, jer je proklet ovi svit
I dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj
Zato se nadan da postoji I pakal I raj
Neki vi i sud, Bo ja pravda
Da presudi I kazni svakog onog gada
eljnog rata I ednog krvi
Al ko je bez grijeha nek baci kamen prvi
Ironièno zaista, da citira Krista
Jedan od onih ta je odgojen u obitelji ateista
I to u mraku, u mije anom braku
U nekoj dalekoj zemlji, sad je samo u zraku
I ba me je tamo donila roda
Da ne mrzin I buden po ten, iskren I odan
A razliku izmeðu zla I dobra
Nisan nauèija ni od fratra, ni hod e, ni popa
A kad su zavladali oni ta su pali s kru ke
Bo ji ljudi su blagoslovili pu ke
Janjce slali u smrt, za svoga Boga, jedinoga
Za ludilo svoga ideologa kad bijesni mr nja
razum nije lijek
I ludilo uvik promijeni tijek
Povijesti, i ispi e novu krvavu stranu
U zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.
Zato letin visoko iznad napaæenog tla
Daleko od poimanja dobra i zla visoko gore,
ka Suncu, u nebesa di se gu vaju poruke SMS-a
iz ovog vrimena izlazin van
I zaranjan u neki davni, zaboravljeni san
Neki bolji dan, pun smija I vica
Di su sritni ljudi I njihova dica
I gledaju u sutra, ozarena lica
Puni nade, u tom svitu pravde
Jednakosti, bratstva I slobode
U svit ljubavi me misli vode
I jo uvik virujen da æe na ovoj planeti
Jednog dana svi ljudi moæ ivit sretni
Razum, ljubav I znanje izgradit æe raj
I znaj, neæe biti ironije za kraj.