Ako molim te, onda ostavi me, zauvek; nestali smo i ne znamo se vratiti. U godine davne, kao u otisak dlana. Zagledani, tonemo, gde jedra jedno dignuta su; tu vetar i dalje ceka, i dalje ceka. Znak da pobedi strah; samo kad, na tvoje pomisli ime, ime. Cekace znak, da pobedim strah; samo kad na tvoje pomislim ime, ime. Ako molim te, onda ostavi me, zauvek. Poklanjam nadu, za odgovor- Zasto ribe vole vode? Zasto snovi gube krila? Zasto oluje vole avione? Zasto je suza veca od oka? Dok cekam znak da pobedim strah; samo kad na tvoje pomislim ime, ime. Cekace znak da pobedim strah, samo kad na tvoje pomislim ime, ime.